DOBRODOŠLI NA IZLOŽBU MEDIALA: NEKAD I SAD (GALERIJA RTS, UTORAK, 16.MAJ U 18H)

Mediala: Nekad i sad (uticaji koje je Mediala ostavila na savremeno stvaralaštvo)

Mediala: Nekad i sad (uticaji koje je Mediala ostavila na savremeno stvaralaštvo)

МЕДИЛА: НЕКАД И САД

-МЕДИАЛА И ЊЕНИ УТИЦАЈИ У САВРЕМEНОМ ЛИКОВНОМ СТВАРАЛАШТВУ-

Изложба Медиала: Некадисад  развила се из потребе указивања на континуитет ликовних карактеристика везаних за уметничку групу Медиала у стваралаштву појединих савремних уметника, код неких  у целокупном опусу док код других у појединим фазама. Вођене идејом о интезитету и снази Медиале као групе који нису могли да нестану, нарочито имајући у виду чињеницу да су се генерације ликовних уметника образовале у атмосфери активног медијалног духа, ауторке изложбе циљано позивају савремену публику да се подсете карактеристика тог духа.

Уметници окупљени око групеМедиаларазвијали су се као појединци, а њихова потреба за удруживањем није била потстакнута идеологијом или општим местом савремене друштвене историје, већ унутрашњом потребом за акцијом, реакцијом и ангажовањем из чега се развио специфичан однос према уметности који је постао узор појединим савременим ликовним уметницима. Из покретачке енергије развио се дух према коме можемо следити један циклус континуираног стваралачког менталитета, аутентичан и оригиналан генерацијски покрет на нашем географском подручју који предтавља посебан огранак у културном наслеђу. 

У атмосфери потребе за удруживањем и развијањем заједничких циљева настаје уметничка група Балтазар, из које се током времена и придруживањем појединаца развила група Медиала (име јој дао Мир Главуртић, "Мед" и "Ала") са изразитим представницима: Леонид Шејка, Оља Ивањицки, Миро Главуртић, Синиша Вуковић, Милован Видак, Коста Брадић, Света Самуровић, Милић Станковић (Милић од Мачве), Љуба Поповић, Миодраг Дадо Ђурић, Урош Тошковић, Влада Величковић (чији су радови представљени на овој изложби), затим Мишел Контић, Илија Савић, Предраг Ристић, Владан Радовановић, са освртањем на Милана Поповића као претечу и Игора Васиљева који такође није био члан групе али јесте изразити представник тога времена и атмосфере.

Нису сви чланови били подједнако укључени у њено функционисање као групе. Идеолошко упориште представљали су Леонид Шејка, Оља Ивањицки и Миро Главуртић, теоријски је уобичили Леонид Шејка, Миро Главуртић, Синиша Вуковић са објављеним књигама (Филозофскииестетичкиелаборат, Кодекс, Трактатослиакрству), Синиша Вуковић са бројним текстовима, којима се прикључују и текстови Данила Киша, песме Васка Попе, затим треба истаћи значај текстова УРК-а (Уреда закласификацију и регистрацију) чији је председник био Леонид Шејка, секретар Миро Главуртић, који су водили дневнике заједно са Ољом Ивањицки. Kао група излагали су 12 пута у различитом саставу (ОмладинскагалеријанаОбилићевомвенцу, Београд, 1958; галеријаГрафичкиколектив, Београд, 19593 и 1960.; СалонТрибинемладих, Културни центар Нови Сад, 1961.; ГалеријаУЛУС, ретроспективна изложба, Београд, 1969.; галеријаМладагенерација, Беч, 1970.;  Фантастичниреализми, Диселдорф, 1974.; УметничкипавиљонЦвојетаЗузорић, ретроспективна изложба, Београд, 1981.; Галерија 107, Земун, Београд, 2001.; галеријаКодХомена, Котор, 2004.; галеријаНИСЈугопетрол, Београд, 2005.; којима треба додати изложбу поводом 50-годишњице Медиала-Златно доба у галерији Hexalab, Београд, 2013.

Медиала припада покретима насталим средином 20. века, после 1950. године на југословенском тлу. Имајући у виду да је то време послератно, посленацистичко, атмосфере нестајања и настајања, може се пратити логичан след тежњи за новим, стваралачким, градивним насупрот рушитељским тенденцијама. Услед великих глобалних померања центара моћи (миграције ка Европи и Америци, прекретница у југословенској политици напуштања стаљинистичке политике и окретања Европи и Америци, Несврстаним и слично), а самим тим и културних центара, тадашња југословенска уметност била је у потпуности укључена у исте промене.

То је време када српски уметници, као део југослевнских, обилазе све земље и континенте, а њихови радови излагани су у највећим светским галеријама и музејима, док су радови водећих уметника из целог света излагани у југословенским музејима и галеријама, посебно београдским (Народни музеј, Галерија САНУ, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Студентски културни центар и нарочито у новооснованом Музеју Савремене Уметности). У таквој атмосфери настају различите групе у оквиру којих се развијају упечатљиве стваралачке личности и поетике: Самостални, Једанаесторица, Децембраскагрупа, Задарскагрупа, Медиалаи поетике геометризма, фантастике, фигурарације и апстракције различитих типова.

ЛИКОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕДИАЛЕ

Основе формирања будућих карактеристика Медиале можемо тражити, поред револуционарне атмосфере после два светска рата и наслеђа авангардних покрета на нашем тлу који су направили велики продор у светску уметничку сцену (дадаизам, који се самоуништио, зенитизам, који је забрањен и заборављен, затим надреализма који је био општеприхваћен) и у културролошком споју српског и руског православног наслеђа (деца из руских породица који су су се настанили на нашем тлу после револуција у Русији), затим блиском додиру са европским кретањима (улогом надреализма Андре Бретона и Салвадора Далија), као и сусрету са Америком (посебно улога Николе Тесле) из чега као резултаг следи стварање јединственог односа према уметности, супротног авангарди и самодовољности и самоуништењу, већ окретању ка континуитету.

У ликовном смислу уметници окупљени око групе "Медиала" нуде одговор у градивном односу према слици, одричући се аутоматизма, проналазећи одговор у ренесансном грађењу композиције, као најцеловитијем у коју интегришу савремена надреална достигнућа и предлажу отвореност ка будућности. У тродимензионалном времену (прошлост, садашњост и будућност),  ренесансној целовитости (Вермер, Леонардо, Микеланђело, Пол Валери), архитектонској градивности (Вазари) и атмосфери надреалног (Салвадор Дали) развја се јединствена ликовна поетика "фантастичног реализма" (Миро Главуртић) која постаје синоним за медијализам и тиме се супроставља модернизму.  Основна ликовна карактеристика "интегралне слике" развија се кроз представу целовитости времена са простором, наративним попуњавањем тог простора и времена на слици, без идентификације, са константном тежњом ка спајању рационалног и ирационалног, егзактног и емотивног, објективног и субјективног, као да се огледа паралела са тежњом ка целовитости човека, као центра универзума.

У средишњој зони мирења супротности, Меда и Але, централне тачке цикличне историје, метафизике у односу на физику, магичног и црне драме, међу уметницима који су формирали и чинили саму групу карактерична је тежња ка сталном усавршавању која подразумева сазнање, фокусирање на однос идеје и предмета, појединца и окружења, овостраног и оностраног, човека и универзума, временског континуитета, прошлог и будућег, односно свевременског, ликовног континуитета, процеса стварања у естетици као и појму које би требало да означава мирење интелекта и емоције.

Са напоменом да су очувању медиалног духа допринели, поред институционалних збирки и сами чланови групе Медиала (Модерна галерија у Ваљеву, чији је оснивач Љуба Поповић; Фондација Владимира Величковића) и истраживање и писање појединих ликовних критичара како о Медиали тако и о члановима као појединцима и њиховој уметности, затим једног дела уметника, приватних колекционара, данас можемо да пратимо одјеке у ликовним карактеристикама поједних савремних уметника, у метафизичкој фигуративној и византијској фантастици.

Биљана Јотић, историчар уметности

 

 

 

LETNJE RADNO VREME 

RADNIM DANIMA OD 09-13H I 16-20H

DOBRODOŠLI!!!

 

 


 


Prijatelji:

Yuportal

Raskrsnica linkova

beograd

Belgradian

The Culture Trip

Belgrade my Way

In Your Pocket

Spotted by Locals

 

Ukupno poseta: 158262
juče: 1202
danas: 659